Mali princ

 Citat

Pčele

 Pčele

    Pčela je bilo koja vrsta letećih insekata iz reda opnokrilac. Pčele su blisko srodne sa osama i mravima. Glavna osobina svih pčela je da za ishranu skuplja cvetni polen, kao izvor belančevina i cvetni nektar kao izvor ugljenih hidrata. Najbolje poznata vrsta je evropska medonosna pčela. Na Zemlji postoji oko 20 000 vrsta pčela u sedam familija rasprostranjenih skoro u svim područjima sveta. Veličina se kreće od 2 mm do 4 cm. Pretežno su crne ili sive boje. Osnovna podela je prema načinu njihovog života na solitarne i društvene pčele.

    Neke vrste uključujući medonosne pčele, i bezžaočne pčele žive društveno u kolonijama. Pčele su adaptirane za hranjenje nektarom i polenom, pri čemu je nektar primarni izvor energije, dok je polen primarni izvor proteina i drugih nutrijenata. Najveći deo polena se koristi kao hrana za larve. Polinacija pčelama je ekološki i komercijalno važna; deklinacija populacije divljih pčela je povećala značaj polinacije komercijalno održavanim rojevima medonosnih pčela.

    Ljudsko pčelarstvo ili apikultura se praktikuje već milenijumima, ili bar od vremena antičkog Egipta i Grčke. Osim meda i polinacije, pčele proizvode pčelinji vosak, matičnu mleč i propolis. Pčele se javljaju u mitologiji i folkloru od drevnih vremena, i one se javljaju u raznovrsnim literarnim radovima.

više o pčelama i pčelarstvu

Ruže

 

Ruže

 su cvet sa najvećom simbolikom i upotrebom u istoriji čovečanstva. One predstavljaju svojevrstan simbol svake bašte, i ne postoji prostor u kom se ne mogu uklopiti. Grčka pesnikinja Safo je ružu nazvala „Kraljicom cveća“ zbog lepote pupoljka, koja je oslikana na brojnim umetničkim delima, i mirisa latica, koji se koristi u eteričnim uljima i parfemima. Najstariji pisani podaci o ružama potiču iz drevne Grčke. Afroditi, boginji ženske lepote, ljubavi i plodnosti su ruže prinošene na žrtvenik. Ruže su sađene u Vavilonskim vrtovima, Solomonovim vrtovima, Epikurovom vrtu u Atini, a ostrvo Rodos (ostrvo ruža) i Rodopi (planina ruža) su dobili ime po ovoj biljci. U Rimskom carstvu venac od ruža se koristio u svim prilikama, a seljaci su bili svedeni na proizvodnju ruža umesto hrane zarad zadovoljstva svojih vladara. Vojskovođe su kićene ružama nakon pobeda u bitkama, a cvetom ruže je kićeno pobedničko oružije.

Ruže su oduvek bile predmet mnogih istraživanja. Brojnim spontanim ili veštačkim ukrštanjima izbrisale su se granice između pojedinih grupa ruža koje su ranije postojale. Procenjuje se da je do sada stvoreno oko 35 hiljada sorti ruža.

Evo su slike iz moje bašte

Biljke

 

Meteorološki faktori i meteorološke pojave

U Srednjoj Evropi preovladava umereno-kontinentalna klima koja se ponekad naziva i srednjoevropska, različiti delovi regije imaju različite varijacije kontinentalne klime. Nas interesuje prvenstveno Panonska nizija između Alpa, Karpata i Dinarida.

Sledi kratki pregled glavnih karakteristika Panonske nizije.

Promena meteoroloških pojava

Svako godišnje doba karakterišu posebne klimatske odlike, koje zavise od položaja Zemlje u odnosu na Sunce. Moje zapažanje je to da je došlo do pomeranja godišnjih doba. U poslednje vreme je zapaženo kao da nema zime, naprosto nema snega. Naravno to kažem iz razloga što je u mom detinjstvu bilo drugačije.

Košava

Proleće nam donosi vetar,  to u Martu. U ovom delu želim da pišem o Košavi. 

Košava je dosta jak vetar u severoistočnom delu Srbije. Ona duva dolinom Dunava – od Golupca pa sve do Vukovara. Ona duva preko cele Vojvodine, ali je najjača u južnom Banatu, dok je u Bačkoj i u Sremu slabija. Ipak, njeno dejstvo se oseća u većem delu Srbije.

Srednja brzina košave je od 5 do 10 m/s, ali pri pojedinim udarima njena brzina može biti i preko 30 m/s. Maksimalne brzine košave na dan 25.03.1957. godine bile su: u Vršcu 37.3 m/s, u Beogradu na Zelenom brdu 33.1 m/s, u Beogradu kod Meteorološke opservatorije 31.0 m/s, u Novom Sadu na Petrovaradinskoj tvrđavi 29.6 m/s.

Kiša

 јe vid atmosferskih padavina, kao što su sneg, grad i rosa. Kiša nastaјe kada se kapi vode padaјu na površinu Zemlje iz oblaka.

Kiša ima veliku ulogu u hidrološkom krugu u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzuјe se u oblacima, pada nazad na Zemlju i vraća se u okean putem reka i potoka da bi započela novi ciklus.

Malo je broj kišnih dana kod nas u Julu i Avgustu.

Susnežnica i sneg

 je padavina u obliku ledenih kristala vode, koja se sastoji od mnoštva pahuljica. Iako se sastoji od malih, nepravilnih delova, sneg je u stvari zrnasti materijal. Ima otvorenu i meku strukturu, dok se ne nađe pod spoljašnjim pritiskom. Sneg se formira kada vodena para sublimira visoko u atmosferi na temperaturi manjoj od 0 °C (32°F), i nakon toga padne na zemlju.

Kod nas ove godine tj. zimus nije bilo snega. Padavina se pojavila u obliku susnežnica.

Biljke na tromeđi

Biljke su glavna grupa koja sadrži preko 300,000 vrsta, uključujući i organizme kao drveće, cveće, bilje i paprati.

Zahvaljujući prisustvu klorofila, biljke su u mogućnosti da u procesu fotosinteze elektromagnetnu energiju sunčevog zračenja prevedu u energiju kemijskih veza organskih molekula.

Aristotel je podelio sve žive stvari među biljkama, koje se ne miču ili imaju osetljive organe i životinje.

Bagrem

je listopadno drvo. Poreklom je iz jugoistočnog dela SAD, ali je areal ove vrste proširen na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. U nekim područjima se smatra invazivnom vrstom.

Kamilica

je jednogodišnja, mala zeljasta biljka. Naraste visoko svega 10-30 cm, ređe i pola metra. Listovi sitni stabljika brazasta, cvetovi na vrhovima grančica, u sredini cvast je žuta oivičena belim jezičastim cvetićima. Raste po poljima i kraj puteva. Koriste se cvetovi biljke.  Čuva se na suvom u skladištima.

Ruže

Životinje na tromeđi

    Tromeđa je geografska tačka gde se susreću triju država. U ovom slučaju na severu Banata su to Srbija, Mađarska i Rumunija. Životinjski svet na tromeđi je veoma raznovrsan i bogat zahvaljujući netaknutoj prirodi. Za graničnu zonu važe ograničenja i zabrane kretanja, lova i ribolova.

Životinje koje su specifične za naš okoliš

ZLATNI ŠAKAL

      je veoma rasprostranjena životinja iz porodice pasa. Spada u kanide srednje veličine tela. U dvadesetom veku  došlo je do snažnog opadanja brojnosti populacija. Uzroci tako brzog nestajanja leže u brojnim akcijama trovanja (naročito u periodu nakon završetka II svetskog rata), kao i u prekomernom lovu i narušavanju staništa. Tokom poslednje dve decenije XX veka se povećava brojnost šakala.                             

LISICA

Lisice su sisari manje ili osrednje veličine i pripadaju nekoliko rodova porodice pasa. Imaju pljosnatu lobanju, trouglaste uši, zašiljenu, blago okrenutu njušku i dugi grmoliki rep.

Lisice žive na svim kontinentima, osim na Antarktiku. Daleko najčešća i najrasprostranjenija vrsta lisice je riđa, to jest crvena lisica sa oko 47 prepoznatih podvrsta. 

pčele